Nazad na listu
02 новембра 2020

Skupština Kosova pregledala Godišnji Izveštaj Revizije za 2019. godinu

AP ne Kuvend

Generalni Revizor je predstavio na plenarnom zasedanju Skupštine Republike Kosova Godišnji Izveštaj revizije za fiskalnu godinu 2019.  

Generalni Revizor Besnik Osmani predstavio pred poslanicima Skupštine Republike Kosova Godišnji Izveštaj Revizije za fiskalnu godinu 2019. Ovaj izveštaj sadrži glavne rezultate revizorskog rada, uključujući mišljenje, nalaze i preporuke NKR-a.

Osmani je rekao da je glavni fokus ovog procesa revizije bio na procenama kvaliteta finansijskog izveštavanja, efektivnosti sistema interne kontrole i usklađenosti finansijskih transakcija sa važećim zakonima i propisima.

Pred poslanicima, Generalni Revizor je naglasio da opšti zaključak revizije je da na polju finansijskog izveštavanja nisu utvrđeni ozbiljni nedostaci u budžetskim organizacijama, dok na polju poštovanja zakona i dalje postoje značajne slabosti. U Javnim Preduzećima, finansijsko izveštavanje, kao i poštovanje zakonskog okvira, imaju ozbiljne nedostatke.

Ceo govor Generalnog Revizora Besnika Osmanija pred poslanicima Skupštine Republike Kosova:

Poštovana Predsednica, poštovani poslanici,

Poštovani Premijeru, poštovani Ministri

Zadovoljstvo m je da pred vas predstavljam Izveštaj Revizije državnog budžeta za fiskalnu godinu 2019.

U ovoj reviziji naš fokus bio je na procenama:

– Kvaliteta finansijskog izveštavanja

– Efektivnost sistema interne kontrole i

– Usklađenost finansijskih transakcija sa važećim zakonima i propisima.

Opšti zaključak revizije je da na polju finansijskog izveštavanja nisu utvrđeni ozbiljni nedostaci u budžetskim organizacijama, dok na polju poštovanja zakona i dalje postoje značajni nedostaci / slabosti.

Dok u Javnim Preduzećima finansijsko izveštavanje kao i poštovanje zakonskog okvira imaju ozbiljne nedostatke.

Izveštaj je rezultat revizije Godišnjeg Finansijskog Izveštaja Vlade za 2019. godinu i 131 pojedinačnog izveštaja, od kojih:

  • 95 budžetskih organizacija;
  • 14 Javnih Preduzeća;
  • 9 donatorskih projekata; i
  • 13 revizija učinka.

U revizorskim izveštajima smo dali:

  • 69 nemodifikovanih mišljenja;
  • 27 nemodifikovanih sa isticanjem pitanja; i
  • 13 modifikovanih mišljenja.

Dok o Izveštajima Državnog Budžeta, dato je: nemodifikovano mišljenje sa isticanjem pitanja. To je jer:

  • Prihodi su precenjeni za 23 miliona evra. Razlog za ovu grešku bio je taj što je isti iznos sopstvenih prihoda prikupljen tokom 2018. godine, dok je u budžetskom planu za 2019. godinu ponovo predviđen kao prihod; i
  • Troškovi od 15 miliona evra su zakonom o budžetu klasifikovani u neadekvatne kategorije, uprkos poboljšanju od 7 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu.

U revizijama za 2019. godinu dali smo 1.068 preporuka.

Dok, od 1,174 preporuka datih u prethodnoj godini, procenat njihove primene iznosio je 41%, što je neznatno poboljšanje u odnosu na 2017. godinu.

Ovaj nizak nivo adresiranja preporuka zahteva povećanje odgovornosti u javnim institucijama i razvoj formalnog procesa za sistematsko praćenje akcionih planova za sprovođenje preporuka.

Na kraju 2019. godine bankarski bilans u gotovini iznosilo je 458 miliona evra i u odnosu na prethodnu godinu imamo porast od 70 miliona evra ili oko 18%. Državne rezerve u gotovini iznose oko 5% bruto domaćeg proizvoda i u skladu sa fiskalnim pravilima.

Ukupan dug dostigao je 1,2 milijarde, što je u poređenju sa prethodnom godinom ima povećanje od 108 miliona ili oko 10%, ne uključujući državne garancije od oko 43 miliona evra.

U odnosu na Bruto Domaći Proizvod za 2019. godinu, dug je iznosio 17,46% od 40% dozvoljenih zakonom.

Međutim, stopa trošenja pozajmljenih sredstava je niska i zbog kašnjenja u korišćenju kredita, Vlada je platila takse od oko 740 hiljada evra.

Planirani budžetski deficit iznosio je 2% bruto domaćeg proizvoda, dok je trenutni deficit na kraju 2019. godine iznosio 0,47%, što je u granicama utvrđenim zakonom.

Poštovani poslanici,

Dozvolite mi da sada predstavim glavne zaključke izveštaja koji zahtevaju dodatnu pažnju u sledećim oblastima:

–           Vrednost neizmirenih obaveza, uključujući obaveze za eksproprijaciju na kraju 2019. godine bila je oko 310 miliona evra. U poređenju sa prethodnom godinom, obaveze su se povećale za oko 20%, dok su potencijalne obaveze oko 197 miliona.

–           Vrednost potraživanja je 637 miliona evra, od čega 452 miliona evra na centralnom i 185 miliona evra na lokalnom nivou. Velika većina ili 89% potraživanja na centralnom nivou pada na Carinu i Poresku Administraciju Kosova.

–           Prihodi predviđeni konačnim budžetom tokom godine ostvareni su u iznosu od 2,2 milijarde evra ili oko 90% od planiranih 2,5 milijardi evra. U odnosu na prethodnu godinu ostvareno je 10,6% više.

–           Ukupni troškovi za 2019. godinu iznosili su 2,15 milijardi evra ili oko 85% budžeta. U strukturi opštih budžetskih izdataka zarade učestvuju sa oko 29%, roba i usluge sa oko 14%, subvencije i transferi oko 29%, a za kapitalne investicije oko 25% i 3% ostalih plaćanja.

Poštovani poslanici,

Sledi rezime nalaza i nedostataka utvrđenih ekonomskim kategorijama:

Plate i dnevnice

–           Isplate jubilarnih i plata i plata nakon penzije izvršene odlukom suda, i isplaćene iz kategorije roba i usluga;

–           Nedostaci u vođenju evidencije dežurstva, prisustva na poslu i plaćanju obroka;

–           Objavljivanje konkursa ne u skladu sa katalogom radnih mesta;

–           Interna promocija osoblja bez prethodnog plana zapošljavanja; i

–           Naknada zarada ne u skladu sa Aktima o Imenovanju;

Robe i usluge

–           Ne zatvaranje avansa u skladu sa zakonskim zahtevima;

–           Sklapanje ugovora bez obavezivanja sredstava;

–           Korišćenje pregovaračkih postupaka bez objavljivanja i ograničenja konkurencije;

–           Primena aneks ugovora bez pravne podrške;

–           Prekoračenje vrednosti okvirnog ugovora;

–           Kašnjenja u isporuci robe i zaliha; i

Subvencije i transfere

–           Finansijska podrška NVO bez javnog oglasa;

–           Nepoštovanje kriterijuma od strane komisija za ocenjivanje;

–           Davanje subvencija istim korisnicima;

–           Beneficije od penzija ili socijalne pomoći od lica koja rade;

Kapitalne investicije

–           Neadekvatno planiranje i odobravanje troškova kao „kapitalni“, iako ne ispunjavaju kriterijume da bi se kao takvi tretirali,

–           Postupci nabavke se često pokreću bez gotovih izvršnih projekata,

–           Slab nadzor projekata u fazi izvršenja; i

–           Sertifikacija plaćanja za nedovršene radove i neprihvaćena zalihe.

Upravljanje javnom imovinom i dalje je jedno od najizazovnijih oblasti jer:

  • Njena registracija je ne završena;
  • godišnji popisi nisu potpuni;
  • revalorizacija imovine nije izvršena.

Ovo stanje ostavlja otvorenu mogućnost za zloupotrebe.

Poštovani poslanici,

Sistem finansijskog upravljanja i kontrole u ​​Javnim Preduzećima ima velike nedostatke i potrebu za značajno poboljšanje. O tome svedoči činjenica da smo za 13 Preduzeća dali modifikovana mišljenja.

Glavni nalazi revizije u ovim preduzećima su:

  • Šest (6) Javnih Preduzeća predstavile negativan finansijski rezultat koji u totalu predstavlja gubitak od preko 28 miliona evra.
  • Sva revidirana preduzeća zajedno, imaju blizu 90 miliona evra kratkoročnih obaveza i preko 71 milion dugoročnih obaveza.

Povratak ovih obaveza je prilično neizvestan, jer gotovo sve ove preduzeće posluju sa gubitkom i nisu sigurne u nastavak aktivnosti.

Da bi procenili da li se efektivno i efikasno koriste javna sredstva, sproveli smo 13 revizija učinka u različitim oblastima od društvenog interesa, kao što su: socijalna zaštita, ekonomija, zdravstvo, bezbednost, informaciona tehnologija i u oblasti javnih nabavki. 

Kroz ove revizije zaključili smo da:

– postoji potreba za povećanje kontrole kvaliteta nafte

– za poboljšanje održavanje javnih obrazovnih institucija

– za približavanje stručne obuke sa potrebama i zahtevima tržišta rada, kao i

– za povećanje nivoa bezbednosti u drumskom saobraćaju.

U svim gore pomenutim pitanjima, u pojedinačnim izveštajima, ali i u ovom izveštaju, dati su kriterijumi, nalazi, uzroci i konkretne preporuke o tome kako poboljšati procese i smanjiti nekompatibilnosti sa zakonskim i regulatornim okvirom.

Poštovani poslanici,

Razvojem informacione tehnologije povećana je potreba da njihovu reviziju radi uvere građana i Skupštinu da su to u cilju pružanja boljih usluga prema njima.

U 2017. godini započeli smo sa izgradnjom kapaciteta u oblasti informacionih tehnologija i razvojem metodologije rada za ovu oblast. Pored toga, paralelno smo obavili 8 revizija vezanih za informacione sisteme na nacionalnom nivou.

Pored publikacije kao zasebnih izveštaja, postavili smo ključna pitanja iz ovih revizija u Godišnjem Izveštaju Revizije za 2019. godinu, kako bismo privukli pažnju najviših državnih institucija – Vlade i Skupštine.

Revizije su otkrile značajne nedostatke koji se odnose na upravljanje informacionim sistemima, sigurnost sistema i kontrolu aplikacija – pristup informacionim sistemima.

Prema našoj proceni, oko 70% institucija imaju nedostatak strategije, politike i procedure za razvoj i održavanje ovih sistema.

Da bismo poboljšali postojeći način upravljanja, dali smo 153 preporuke za različite revidirane budžetske organizacije.

Uprkos tome, ne sve revidirane institucije preduzele mere da poboljšaju stanje. Štaviše, neki nisu ispunili ni zakonski uslov za izradu i dostavljanje akcionog plana.

Ovom prilikom pozivamo Skupštinu Republike Kosova da zahteva povećanje odgovornosti od institucija pod revizijom kako bi se preduzele trenutne mere za sprovođenje preporuka i adresiranje izveštavanih nedostataka.

Hvala na pažnji!

Povezan